Алекса Јанковић, добитник награде "Чучкова књига" за 2017. годину

Dobitnik nagrade Čučkova knjigaДобитник књижевне награде „Чучкова књига“ за 2017. годину је Алекса Јанковић за збирку пјесама „Црна ријеч“ (Бања Лука: Књижевна заједница „Васо Пелагић“, 2017). Алекса Јанковић је рођен 1994. године у Мркоњић Граду. Средњу школу је завршио на Бањалучкој гимназији гдје је и развио љубав према књижевности и поезији. Тренутно студира енглески језик и књижевност на Универзитету у Бањој Луци гдје и борави.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ОДЛУКЕ ЖИРИЈА


Збирка ,,Црна ријеч” је изузетно и веома зрело остварење малдог песника Алексе Јанковића. Она је ангажована, љубавна, политичка и на крају пуна бунта али не оног утонулог и угашеног, већ оног чије светло ми не можемо да видимо али можемо свакоко осетити у Алексиној поезији.

Његова сигурност је нешто што осветљава пут ,,Црној ријечи”, која се можда и без његовог знања отргла, ,,издала” га и почела да светли. Он је песник и ,,Непесник”, доживљава сву лепоту око себе, и свестан је да нам је дата сада већ сигурно неоправдано, због тога се у почетку и боји свог постојања у њој, јер се плаши да је и он сам не изложи онима којима она ништа не значи. На крају боји се и самог себе, свог беса и незадовољства које додатно инспирише његове истраживачке али и преиспитивачке склоности, јер схвата да све почиње од нас самих.

Он зна да ,,Истину треба забранити, а са друге стране зна да је она већ забрањена, свестан је лажних учења и моралисања друштва у којем живи и својски се труди да га не повуче са собом.
У његовој ,,Комедији” Бог се смеје изнад уплаканог неба, док је у ,,Трагедији’’ прекрстио ноге, пустивши природу да започне одмазду. Постајање нечег вишег, односно само Његово признавње је нешто што овој збирци даје одређену равнотежу и дозу понизности која је оплемењује и јача. Песников дух јача од самог почетка ове збирке.

Његов приступ љубавној поезији је филозофски иако пун емоционалних набоја, интмности и осећања. Поједине песме су и у шаљивом тону, да ли због песникове разочараности или бежања, или је то само његово поигравање са сопственим дамарима у извесним тренуцима, на шта и те како, поготово на овај начин, има свако право.

На крају долазимо до песме која јесте носилац ове збирке, одатле и назив ,,Црна ријеч”, Ријеч која бира своју таму да изговори скривену свијетлост, дакле на један префињен начин песник је ипак нашао пут да своје ставове и стремљња као и сву радост и лепоту коју осећа и види пренесе али да она доспе само до оних којима је заиста стало до ње и који је неће злоупотребити.

,,Буди се крај.
Последњи дах.
Свемир отвара.
Ријеч која све саопстава.”

Председник жирија:

Миљан Радојковић

Добитник књижевне награде "Чучкова књига" за 2016. годину

Добитница књижевне  награде „Чучкова књига“ за 2016. годину је  Весна Ђукановић за збирку кратких прича  РАДОСТ ЖУТЕ ЛУБЕНИЦЕ (Креативна радионица Балкан, Београд 2016).
Весна Ђукановић  рођена је у Кикинди, 1963. године. Школовала се на Педагошкој академији „Зора Крџалић Зага“ у Кикинди. Живи у Кикинди, ради у Падеју као учитељица.

ПРИПОВЕСТИ ДОБРЕ ВИЛЕ

   (О ПУТОКАЗИМА У ЛАВИРИНТУ)

 Овогодишњи добитник ЧУЧКОВЕ КЊИГЕ је Весна Ђукановић и њена збирка кратких прича РАДОСТ ЖУТЕ ЛУБЕНИЦЕ. Победила је у веома оштрој конкуренцији, јер је на овогодишњи конкурс стигао велики број квалитетних књига. жири у саставу: Миљан Радојковић, Миле Лисица и Бранка М. Касаловић, ипак је после прегласавања и надгласавања донео ову одлуку.

Награда иде у Банат, у Кикинду, а Весна Ђукановић, рођена 1963. године, уз признање добија и питање: „Зашто је оволико дуго чекала да се огласи?“ Иако јој је ово прва књига, Весна је већ искусан, изграђен писац са дубином мисли, стилом, ритмом, препознатљивом реченицом. У данашње време кад се сви боје познијег доба живота, када сви хрле да остану заувек млади, број година се узима као хендикеп; у нашем случају, године су помогле Весни да победи, написала је књигу која одскаче од осталих, баш зато што у њој нема слабости које првенци са собом носе и који се малтене, подразумевају.

Још увек дубоко зароњена у хуманизам ова анахрона РАДОСТ ЖУТЕ ЛУБЕНИЦЕ,  препуна је љубави према људима, према оном заборављеном „малом човеку“, коме се толико посвећивала књижевност деветнаестог века кроз реализам и натурализам. Веснини јунаци су рођени у Гогољевом шињелу и сведоче о оном, недавно умрлом свету у коме је још постојало саосећање, у коме људско „ја“ није тако драматично изоловано од остатка света. Ову књигу није заразило отуђење, та тешка и по свему судећи, неизлечива болест савременог света. Ове приче је приповедао један добри банатски Дух, предак Доситејев, са жељом да подучи, заштити од заборава неке пресудне секвенце у животима обичних људи. 

Опширније: Добитник књижевне награде "Чучкова књига" за 2016. годину